Pitate li se nekad: Sta drugi ljudi sanjaju?

Dnevnik Snova:

Zanimljiv san koji navodi na razmisljanje - zasto se zalimo da nikad nemozemo sve zavrsiti:

(21. Decembar 4 sata ujutro)

Negde sam i jos par ljudi je tamo, pripremamo neko cudno mesto gde cemo otici....kao da je bunker iskopan pod zemljom pokriven sa nekim ceradama.....navodno ''Sav posao je tu zavrsen i nema svrhe ostajati jer nema sta vise raditi i nikad nece biti''...Mesto je pusto bez biljaka i zivotinja i nema vise ljudi...i nece vise biti dogadjaja. I NICEGA VISE NECE BITI pa zato hocemo da odemo.Jos jednom pogledamo okolo nebi li sta nasli nezavrseno i onda bez ikakvog osjecaja straha ulazimo kros malu pukotinu u taj bunker gde cemo navodno pustiti plin da bi i mi ZAVRSILI jer nema vise smisla ostati-ziveti ako nema sta raditi.

_________________________________

Subota 27. September 2008
U snu sam cula muski glas (sa leve strane):

''Ja treba da umrem sutra oko 11.......''

Bio je to izvestaj kao da netko kaze 'sutra putujem u drugi grad'....
i kad ja nisam reagovala, osoba je rekla moje ime.....tada sam se probudila (oko 5:30 ujutro)

_________________________________

Mlada u vencanici na stepenicama
Subota 26. April 2008
Penjem se uz stepenice koje su potpuno bele – oblozene sa belim satenom. Nemaju ogradu. Vodi me svekrva koja ide napred….govoreci ''mozes li ajde jos malo''…negde pri vrhu nailazimo na mladu-andjela u beloj vencanici koja lezi na zaokretu stepenica, shvatam da je nemoguce andjela zaobici jer su stepenice previse uske i nema ograde.…
Svekrva me pozuruje ali ja odustajem osecajuci veliki strah sa pada sa visine. Odustajem dok nije kasno I silazim natraske niz stepenice jer je tako sigurnije.

Moj Komentar: Svekrva je nedugo zatim umrla prirodnom smrcu-od starosti